|
|
| < | travanj, 2010 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
[Napomena:likovi će se dodavati malo-pomalo, onako kako ih budem spominjala u priči, zbog spoilera. ^^]
Kattherin Alexandra Bonewall
Uploaded with ImageShack.us
Ruta Kate Carlos
Uploaded with ImageShack.us
Carmen DeLaMonroe
Uploaded with ImageShack.us
Lunac, Crvorep, Tihotap i Parožak.
[mislim da znate kako oni izgledaju -.-]
Uploaded with ImageShack.us
Page Cloud
Uploaded with ImageShack.us
Samo da se zna, nisam nikad odustala od ovoga.Samo mi je trebala pauza (a i zaboravila sam password).Uskoro ću sve postove editirati i biti će (nadam se) puno, puno duži.Imat ćete materijala za čitanje jer sam ja dok me nije bilo naučila pisati. ^.^
Ustvari, mislila sam prvo editirati stare postove pa tek onda objaviti novi, ali morala sam -.-
I već sam sama sebi dosadna sa natrpavanjem ovoga u blockquote, ali što se tu može.Ajde sad ću vas ostaviti da čitate post na miru. :*
Zaslijepilo me je bijelo svjetlo.
Pala sam na leđa.
Ispod sebe sam osjetila travu.Ali odakle trava?U onome prljavom selu je sigurno nije bilo.
Konačno sam uspjela vidjeti nešto.
Naravno, nisam više bila u selu.Bila sam natrag u Hogwartsu.Ali to sigurno nije bio onaj Hogwarts iz kojeg sam otišla.Bila je jesen, i to izgleda kasna jesen za razliku od ljeta koje sam ostavila za sobom.Svo lišće je već otpalo.
Zazvonilo je zvono, i iz dvorca su istrčali najprije neki učenici koji su izgledali kao da su na prvoj godini.Ali nisam ih prije vidjela.
Tada su izašli i oni.
Naravno da sam odmah prepoznala Jamesa, Siriusa, Remusa, Petera i Rutu.ALi djelovali su nekako drugačije, starije.Mora da me nije bilo neko vrijeme.I još mi je nešto bilo čudno...
Sjeli su ispod stabla.Ispod onog stabla gdje smo mi inače sjedili.
Sjela sam na drugu stranu stabla, da me nisu mogli vidjeti, čekajući trenutak kad ću ih iznenaditi.I onda sam skontala što je bilo čudno.Njih četvorica i Ruta se navodno nisu podnosili.
"McGonnagallica je prestroga."požalio se Sirius na neku žensku o kojoj ja pojma nisam imala."Dok je Dumbledore predavao, nikad nisam dobio P!"
"Aha."potvrdio je James."Koja kuja.Oduzima bodove svojem vlastitom domu zbog toga što je kornjača imala oklop od keramike!"
"Ako su ispiti na polugodištu ovako teški, tko zna kakvi će biti na kraju godine?"uzdahnula je Ruta.
"Ali lijepo je da je Dumbledore postao ravnatelj.Meni je bolje."rekao je Remus.On i ostatak dečkiju su razmijenili znakovite poglede, dok je Ruta zakolutala očima.
"Ma dajte!Koju vi to tajnu imate?Da je Katy tu, njoj biste rekli."nadurila se.
"Znaš, Katth je bila i naša prijateljica.Fali i nama, i ne moraš nam to nabijati na nos cijelo vrijeme."otresao se Lunac na nju.Ali ono, wtf.Poznavali smo se dva dana.Ipak, sad sam ugledala priliku.
"Jel ja to čujem da nekome falim?"iskočila sam pred njih sa zlobnim smješkom.
"KATTHERIN ALEXANDRA BONEWALL IMAŠ LI TI IKOJEG POJMA KOLIKO SI TI NAS ZABRINULA?!PA GDJE SI BILA TOLIKO DUGO?!"povikala je Ruta i bacila mi se u zagrljaj, ali onda se dogodilo nešto čudno.
Prošla je kroz mene i pala na tlo.
"Koji k....."pogledala me je.
Pogledala sam i ja samu sebe.
Bilo je očito da nisam duh kao što su to na primjer Skoro Bezglavi Nick ili Krvavi Barun, ali opet sam bila nekako...nematerijalna.Nisam bila one srebrnkaste boje, ne.Koža mi je još uvijek bila one iste blijede, kožne boje (ne ozbiljno, koje je boje koža?) kosa mi je još bila crna poput ugljena, čak su mi i nokti još bili nalakirani u plavo.Ali kroz mene je nekako prosijavalo sunce.Jedva bi se primijetilo, ali bilo je tako, da.
"Kontam!"rekao je Peter nakon nekog vremena"Ti si poluduh!"
"Ja sam...Što?"upitala sam iznenađeno.
"Slučajno sam našao to u jednoj knjizi.Osoba koju se pogodi nedovoljno jakom kletvom za ubijanje, Avadom Kedavrom, ne umre do kraja već postane nešto između duha i čovjeka, točnije poluduh..."objasnio je."Sad samo reci, gdje si uspjela umrijeti za ove dvije godine?I ne shvaćam jednu stvar, tamo piše da da bi se osoba probudila iz mrtvog stanja u stanje poluduha, treba tisuću godina!"
"Čekaj, već su prošle dvije godine otkad sam otišla?Činilo mi se kao da je bio samo jedan dan..."uzdahnula sam i počela pričati što se dogodilo.
Kad sam završila svi su me gledali kao da sam luda.
"Dakle, ti si išla s pokvarenim vremokretom spriječiti sebe da baciš Rutu s one litice, i onda si završila tisuću godina u prošlosti gdje te je neka luda vještica ubila."rekao je Remus."A ako ne griješim, rekla si da je ubijala ostatak ljudi na ulici, i oni su definitivno bili mrtvi.Kako to da je kletva na tebi bila slabija?"
"Neznam.Vjerojatno od iznenađenja što sam se odjedanput, samo tako, stvorila pred njom.Ili možda jer ne pripadam tom dobu."slegnula sam ramenima."Kako god.Glavno da sam živa, makar samo napola.Sad mi vi recite, tko je McGonnagalica i što je bilo sa Dumbledoreom."
I ispričali su mi.
Dippet je otišao u mirovinu, a umjesto njega je došao bivši profesor Preobrazbe Dumbledore.A umjesto Dumbledorea sad Preobrazbu predaje Minerva McGonnagal, koja je sad postala i predstojnicom Gryffindora.
"Kako god, mislim da bismo se sad trebali javiti Dumbledoreu.Da mu javimo da si ti, jel, tu."rekao je James.
I otišli smo u dvorac, tražeći ravnateljev kabinet.
Napomena ~ Ovaj post još čeka na edit.
Pitam madame Pomfrey koliko dugo će još Ruta ostati u bolničkom krilu...
"Pa...nekih mjesec dana.Ali bojim se da je nećete moći posjećivati,jer se gospođica Carlos mora odmarati."
Mislim da ne bih izdržala toliko vremena u muškom društvu(ne računajući Carmen),pa sam pomislila da bi bilo najbolje kad se to ne bi ni dogodilo...
Odem do Slytherinske spavaonice i iz kovčega izvučem neki svoj stari vremokret.Nadala sam se da još radi.
Pogledam na sat i vidim da sam na sastanak s Rutom išla prije oko 10 sati.Plan je bio jednostavan:naći sebe i spriječiti se da Ruti napravim to što sam joj već napravila.Najgore što mi se može dogoditi?Da Ruta vidi duplu mene i od iznenađenja padne opet niz stijenu.S tim rizikom mogu živjeti,pomislim.
Stavim vremokret oko vrata i okrenem ga 10 puta...
Gdje sam?
Usred nekog sela,po svemu sudeći u srednjem vijeku.Kuće su bile stare i čarobnjaci su letjeli na metlama.Očito je to bilo prije donošenja zakona za tajnost magije.
Ja krenem prema smjeru suprotnom od onog u koji su ljudi bježali.Nije mi palo na pamet da bi bilo nešto previše opasno tamo.Znala sam i ja nešto o magiji,pogotovo crnoj(što biste drugo očekivali od Slytherinovog potomka)a čarolije su od tog doba dosta uznapredovale tako da sam mislila da ću sigurno naći neku koja će se nositi s...tim.
A tamo je bila neka ženska koja je ispaljivala kletve na sve strane.Okrene se i ispali neku zelenu kletvu prema meni.Vrištala je:
"AVADA KEDAVRA!"
Ubojita kletva...
Napomena ~ Ovaj post još čeka na edit.
Već par dana razmišljam o smislu svega ovoga,o smislu Hogwartsa,o tome da su mi se nedavni,tako nevažni događaji,činili bolesno povezanima.
"Što si ti tako zamišljena?"
Iz razmišljanja me prenuo Parožak.Da,izašao je iz bolnice,još jučer,i vjerojatno je primjetio da sam neuobičajeno tužna i šutljiva.
Ja se osmijehnem,nadala sam se ne previše vedro.
"Ma ništa,razmišljam o činjenici da sam Slytheinov potomak i pitam se zašto je to tako."
Činilo se da mi je povjerovao.Oduvijek sam znala dobro glumiti,ali možda je pomogla i činjenica da sam i o tome jednim malenim djelićem mozga razmišljala.
***
Dogovorila sam se s Rutom naći pokraj jezera.
Malo sam kasnila.Kad sam ugledala Rutu kako sjedi na jednoj klupici blizu najviše litice,tiho joj priđem,poklopim joj rukama oči i pitam."Pogodi tko je?"
"Kattherin,nego tko drugi."
Odgurne moje ruke....taj trenutak mi je promijenio život i smrt.Zapravo,ne baš taj trenutak,ali svakako je imao vrlo važnu ulogu...
No,krenimo ispočetka.
Ruta se okliznula i skotrljala se u vodu.
Nakon nekoliko sekundi izroni,dopliva do obale i počne povraćati.Potres mozga,proleti mi kroz glavu.A zatim sam se skoro počela smijati jer je to bila jedna tako...bezjačka bolest.
Dotrčim do Rute.Uhvatim je za ruke i pomognem joj da se ustane.Zatim se ona onesvijesti.
Donijela sam je na rukama do bolničkog krila.Madame Pomfrey je rekla da Ruta ima potres mozga i frakturu lubanje,te da joj je lijeva ruka slomljena.
A tada sam se ja sjetila.
I promijenila krivu stvar.
nema se više ništa napisati...ne za ovo poglavlje.Je da su mi sva poglavlja abnormalno kratka al eto.
Napomena ~ Ovaj post još čeka na edit.
Parožak se razbolio.
Krenula sam u bolničko krilo da vidim kako mu je.Prošla sam iza jedne tapiserije koja je skrivala prečicu do njega kada sam se sudarila s jednom curom.Imala je crnu kovrčavu kosu i plave oči."Um...oprosti"Kaže ona."Ništa,ja sam kriva.Zovem se Kattherin Alexandra Bonewall,ti si?"Upitam vraćajući na leđa torbu s knjigama koja mi je ispala zbog 'sudara'."Carmen DeLaMonroe.Znam da je prezime malo čudno ali..."Kaže kao da se ispričava."Nema veze.Gdje ideš?"Prekinem je."U bolničko krilo.Ti?"Kaže i malo pogne glavu."I ja isto.Moj prijatelj se razbolio.A što s tobom?""Ah...trebam uzeti lijek za želudac"Kaže ona iako sam ja bila sigurna da to nije prava istina."U kojem si domu?"Upitam samo da skrenem temu."U Ravenclawu.A ti?"Pita ona očito pomalo sretna zbog toga."Ja sam u Slytherinu."
"Gdje su oni?"Pita me Parožak čim smo ušli u bolničko krilo.'Oni' su,ja sam znala,bili Crvorep,Lunac i Tihotap."Ne znam...tražila sam ih,ali ih nisam mogla naći.Ovo je Carmen."Kažem kimajući prema njoj."Ja sam James.Možeš me zvati Parožak."Carmen mu se,zbog nečega,očito sviđala više od Rute.
Izašle smo iz bolnice pošto sam Parožaku ostavila svu zadaću.Stvarno ne razumijenm zašto je još želi pisati."Nisi uzela lijek"Sjetim se na pola stubišta koje je vodilo prema 3.katu."Ah...prošlo me je."Kaže Carmen.Bilo je prepreočito da laže.
"Hoćemo ići pisati zadaću?"Upitam kad smo došle u predvorje."Može.Vani?"Kaže Carmen i pogleda prema prozoru.Bio je vruć,ali oblačan dan.Fino.Nisam voljela sunce."Aha."Jednostavno odgovorim.
"Koje si predmete danas imala?"pitam izvlačeći knjige iz torbe.Sjedile smo ispod velike bukve blizu jezera."Čarolije,preobrazbu i travarstvo.Popodne imam još obranu od mračnih sila.A ti?"Kaže brojeći na prste."Čarobne napitke i travarstvo.Popodne imamo letenje i preobrazbu."Očito da svi imaju 4 sata dnevno,raspoređena ujutro i popodne."Blago tebi!Već imaš letenje.Meni počinje tek u petak."Danas je bio utorak."Koji ti je najdraži predmet?Meni je travarstvo.Lagano je i nikad nemamo zadaću iz njega."Kažem."A meni je Preobrazba.Je teška,ali Dumbledore je dobar."Kaže Carmen.
"Nemam ja živaca za ovo pisat.A i uskoro će ručak."Kažem nešto kasnije,spremim knjige u torbu i otrčim u Veliku dvoranu pozdravivši Carmen.
Napomena ~ Ovaj post još čeka na edit.
Došao je prvi izlet u Hogsmeade.Mi smo čuli za to selo od roditelja i rođaka,ali naravno nismo smjeli ići jer nismo treća godina.Ali postoje načini da se dođe u Hogsmeade bez dopuštenja,zar ne...?
"Hej,ljudi slušajte što sam otkrio!"Ja,Lunac,Crvorep i Parožak smo bili u knjižnici.Prema nama je trčao Tihotap i zbog buke zaradio oštar pogled od madame Pince."Slušajte...iza onog zrcala na četvrtom katu ima jedan tajni prolaz.Vodi ravno u Hogsmeade."Njegov glas je svakom riječju postajao sve tiši."Misliš li ono što ja mislim?"Upita Crvorep."Da,mogli bismo njime za vikend ići u Hogsmeade a da nas ne skuže.Moj tata mi je za Božić prošle godine poklonio plašt nevidljivosti,pa će biti još lakše."Nadoveže se Parožak."Može!Nađemo se tamo sutra!"kažem ja.Bila je to super ideja i nije imalo šanse da nas uhvate."Hej,mogu li dovesti Rutu?"Upitam.Mi smo u međuvremenu postale poprilično dobre prijateljice."Ma,ako baš moraš."Lunac nije baš izgledao presretno zbog te ideje."Nego,ja sam ogladnio.Ajmo mi na ručak!"
***
"Ruta!RUTA!"Tražila sam je i jedva je pronašla među morem Gryffindora koji su išli sa ručka."Da?"Ovaj puta nije bila cijela užurbana."Hoćeš ići sa mnom,Peterom,Remusom,Siriusom i Jamesom sutra u Hogsmeade?"Ona je izgledala kao da joj nište nije jasno."Kako?Nismo još na trećoj godini i nemamo dopuštenje."Ja duboko udahnem da joj mogu sve to brže reći."Sirius je otkrio da iza ogledala na četvrtom katu postoji prolaz iza ogledala i sada idemo kroz njega u Hogsmeade i pokrit ćemo se Jamesovim plaštem nevidljivosti i nitko nas neće skužiti.Oćeš ili nećeš?"Ona se na trenutak zamislila ali na kraju je pristala.
***
Sutra...
"Ja sam se taman provlačila kroz rupu u zidu kad me je uhvatila moja rodica Petra i ispitivala me gdje idem ovako rano i slala me natrag na spavanje jer je ipak subota i jedva sam se izvukla!Inače bih ja puno ranije došla."Tumačila sam Tihotapu,Parožaku,Luncu,Crvorepu i Ruti kada su me upitali zašto ovoliko kasnim i gdje sam bila."No dobro,krenimo!"Gotovo poviče Ruta.
Došli smo u Hogsmeade.Bilo je to maleno selo gotovo bez kuća,sve sami dućani."Šteta što ne smijemo ništa kupovati ili će nam početi postavljati neugodna pitanja."Kaže Ruta gledajući izlog jednog dućana.James skine plašt nevidljivosti sa sviju.
Više od sat vremena je proteklo u razgledavanju izloga.Taman smo išli natrag u dvorac kad smo na cesti pronašli jednu zatvorenu bocu punu nekog pića na kojoj je pisalo Pivoslac."Hoćemo probati?"Upita James."Što ako je otrovano?"Odgovori Lunac pitanjem."Ma neće nam ništa biti."Uzmem bocu,odčepim je u potegnem jedan gutljaj."Dobro je,probajte!"Svi smo uzimali po jedan gutljaj dok nismo popili cijelu bocu.Ali...
"Dobro,što vi ovdje radite!"Ispred nas je došao profesor Slughorn,predstojnik moga doma i profesor čarobnih napitaka."Ovaj...profesore,mi smo slučajno došli..."Počnem ja ali me on prekine."Ne zanima me kako ste ovdje došli.Neću vas staviti u kaznu,ali oduzimam svakome po 10 bodova!Znači,to je 50 bodova manje za Gryffindor i 10 manje za Slytherin.I još ste mi pivoslac popili!"
"Pa,dobro smo i prošli.Ne želim ni pomišljati što bi se dogodilo da mi mama sazna za ovo..."Uzdahnem dok smo se vraćali u dvorac...
Napomena ~ Ovaj post još čeka na edit.
"Hej!HEJ!Ti si Kattherin?"Upita me jedna cura trčrči prema meni.Ja sam upravo išla u knjižnicu naći se sa Luncem,Crvorepom,Tihotapom i Parožakom."Jesam.Odkud znaš?"Naime,ja tu curu nikad prije nisam vidjela."Duga priča.Ja sam Ruta Kate Carlos.""Imam vremena!Reci."Bila sam pomalo nestrpljiva."Pa,zapravo ti ne bih ni znala obasniti.Tata mi je ministar magije i on mi je rekao da u Hogwartsu ima jedna cura koja je Slytherinov potomnak."Rekla je u jednom dahu."Hoćeš ići sa mnom u knjižnicu?Moram se naći sa svojim prijateljima i onda ćemo napisati zadaću."Ponudila sam joj."Ne mogu,moram ići.Žao mi je."Zbilja je i izgledala tako.Ona je odtrčala dalje i ostavila me samu,zasad.
***
"Kasniš."Kaže mi Crvorep pomalo optuživačkim glasom."Znam,ali me je zadržala jedna cura."Kažem i sjednem ne obazirući se na njihove znatiželjna poglede."Ma daj,ne moj biti takva."Kaže Lunac."OK.Ja sam bila u hodniku,ona došla do mene,rekla mi da se zove Ruta i da joj je tata ministar magije,da zna da sam ja Slytherinov potomak i da mora ići i onda je odjurila."Ruta,jel?"Kaže Parožak zamišljeno."Ruta Kate Carlos."Kažem polako.Oni su izgledali kao da je znaju."Carlosica.Ona je s nama u Gryffindoru."Kaže Tihotap."Da,pa?"Kažem.Nije mi više ništa bilo jasno."Ništa.Imaš neku ideju kako se definira preobrazba?"Parožak je izvlačio knjigu iz preobrazbe iz torbe.Nitko nije imao pojma."Ma,ajmo ovo sutra riješit."Predložim i oni su se složili.
Sjedila sam sama u Slytherinskoj društvenoj, zgurana u kutu da ne bi netko došao, npr prefekt, pa me uočio i potjerao na spavanje.
Ne bih mogla zaspati, ionako.
Bojala sam se da se Remus, Peter, Sirius i James više neće družiti sa mnom ujutro.Mislim, čula sam ih.Mrzitelji Slytherina iz dna duše.Nikad nisam bila previše dobra u sklapanju prijateljstava.Ono što se jučer u vlaku dogodilo, bilo je čudo.
Iz misli me prenulo neko kucanje.
Na prozoru je bila neka sićušna ptica.Otvorila sam prozor da može ući unutra.
Nije to bila bilo koja ptica.Sovac, mali, crni.
Cony!
Uzela sam pismo privezano za njegovu nogu i krenula ga čitati.
Katy,
Čujem da si upala u Slytherin.
Baba ti je, naravno, presretna.
I toliko je davila da ti kažem istinu o tome.
Istina je, da se ništa drugo nije moglo ni očekivati.
Ti si Slytherinov potomak.Morfin Gaunt ti je pradjed.A znaš li što još to znači?
To znači da ti je Znaš-već-tko u rodu.
Bojim se za tebe.Znaš-već-tko je poubijao svu svoju rodbinu.Zato te toliko štitim svaki put kad smrtonoše prođu, da ne bi i tebe.
Čuvaj se.
Mama
P.S.Možda se sad čudiš kako Page nije u Slytherinu nego u Ravenclawu.Ona je posvojena,no to ni sama ne zna.Za njezino dobro, nismo nikome rekli, čak ni njoj, da je ne bi nastradala zbog toga što je čistokrvna.
Znači Page je posvojena...Uvijek sam se pitala kako ona ima crvenu kosu za razliku od svih iz moje obitelji koji su imali crnu.[to vam je tako tipično za mene da, kad primim ovakve vijesti, razmišljam o debinim stvarima poput razlike u boji kose.]To je još bila jedina stvar u maminom pismu kojoj sam vjerovala.
Otišla sam u krevet,u nadi da će me sutra za doručkom potražiti još jedna sova koja će nositi poruku u kojoj pišeAprililili!em>
***
"Hej, Katth.Upala si u Slytherin, jel?"začula sam poznati glas iza sebe.Zvučao mi je nekako zlovoljno.
Taman sam jela u Velikoj dvorani.Za Slytherinskim stolom.Zapravo, ne.Nisam jela.Pojela sam još odavno, i taman sam čekala da dođe jutarnja pošta da mi donese ono 'Aprililili' pismo.A u slučaju da ne dođe, namjeravala sam pokazati ovo staro Jamesu, Siriusu, Remusu i Peteru.
Okrenula sam se.Iza mene su bili oni.
"Oh, hej.Taman sam vas htjela potražiti."rekla sam, ne obazirući se na pitanje koje mi je postavio Sirius.
"A zašto?"James je digao obrvu.
Umjesto da mu objasnim, samo sam mu gurnula kuvertu u kojoj je bilo mamino pismo pod nos.
"Što je to?"pitao je dok je otvarao.
"Sinoć mi stiglo od majke.Samo izvolite, mrzite me još više.Što vam ja tu mogu."Rekla sam.Kroz prozor su taman uletjele sove.Bez ikoje naznake bilo koje poznate.
"Ovo je neka prvotravanjska šala ili?"pitao je Sirius koji je čitao pismo preko Jamesovog ramena.
"Da, to sam i ja mislila.Očito nije."uzdahnula sam.
"Što?Daj da vidim...Isuse."Remus je oteo pismo Jamesu iz ruke i brzo ga preletio pogledom, i onda dao Peteru da ga pročita.
Peter nije rekao ništa, samo je izgledao kao da će se onesvijestiti.
"Ajmo ti vjerovati zasad, kasnimo na preobrazbu."namrštio se James.
***
Ispostavilo se da predavač preobrazbe profesor Dumbledore, onaj koji me je sinoć na večeri čudno gledao.Počela sam to povezivati.On je znao.proletjelo mi je kroz glavu.
Jedno dosadno predavanje o čaroliji Feravertu koja je kao trebala pretvoriti šibicu u iglu.
Skoro sam zaspala.Tu čaroliju sam znala još odavno.Najjednostavnija na svijetu.
Zazvonilo je školsko zvono.
"Gđice Bonewall, možete li, molim vas, malo ostati?"pitao me je.
"Aha..?"rekla sam zbunjeno.Svi ostali su izašli iz učionice, samo nas dvoje smo ostali.
"Tvoja majka mi je jutros javila da ti je poslala pismo."rekao je tiho.
"Je, poslala je."rekla sam, također tiho.
"Vjerojatno je teško za povjerovati."nasmiješio se.Njegov osmijeh mi je malo išao na živce jer je bio tako....sveznajuć.
"Je."potvrdila sam.
"Možeš ići."rekao je, a ja sam izašla iz učionice.
Do kraja života nisam shvatila svrhu tog razgovora.
Ušla sam u Hogwarts Express.Uđem u jedan odjeljak u kojem su bila 4 dečka.
"Slobodno?"upitam.
"Samo sjedni."kaže mi jedan crne kose s naočalama.
"Hvala,sve ostalo je zbilja prekrcato.Ja sam Kattherin,zovite me Katy,Katth, kako hoćete.Vi ste?"upitam sjedajući.
"James Potter,Remus Lupin,Sirius Black i Peter Pettigrew."predstavio ih je Peter, pokazujući rukom kako je nabrajao imena.
"Što mislite, u koji ćete dom?"upita Remus sve nas skupa.
"Ja ne znam, moji su svi osim rodice u Slytherinima..."Kažem polako.Znala sam da su neki ljudi imali predrasude o ovom domu.
"Moji isto,al nadam se da ću prekinuti tradiciju"Iscerio se Sirius."Ako budem Slytherin bježim iz škole."
Ja sam se zagledala kroz prozor.Moja baka je rekla da će me izbaciti iz oporuke ako ne budem Slytherin.Znajući nju, to bi stvarno mogla napraviti.Bila je pravi Slytherin, ali s obzirom da sam ja tu oporuku željela (baba je grozno bogata) nije li to dokaz da sam i ja?
Do kraja puta smo se prilično sprijateljili.Jedino sam stekla dojam da su oni prilično mrzili Slytherine.
Došli smo u Hogwartsevo dvorište, sam dvorac se jedva nazirao negdje u daljini.Neki veliki čovjek zvan Hagrid nas je prevezao preko jezera u čamcima.Primjetila sam da ostali učenici odlaze kočijama u koje su bili upregnuti neki veliki crni konji.Nisam pitala što su.Nije me ni zanimalo, zapravo.
Ušli smo u Hogwarts, koji je, usput, bio prelijep.Ali ponos mi nije dopuštao da zurim u njega otvorenih usta i zadivljeno uzdišem 'AAAA' poput svih ostalih učenika, još u čamcima.
Tip duge srebrne kose i brade nas je poslagao u red posred neke dvorane, koja je kao trebala biti blagovaonica.Na stolčiću ispred nas je stajao neki šešir.
Šešir je ispjevao neku pjesmicu o domovima.Nisam ga slušala, znala sam već sve o tome, već sam gledala prema Ravenlawskom stolu, prema Page koja mi je mahala i cerila se ko budala (što je i bila) i suzdržavala se da ne prasnem u smijeh.
Krenuli smo s razvrstavanjem, jedan po jedan, abecednim redom.
Ja sam bila među prvima, s obzirom da mi je prezime počinjalo slovom B.Malo sam se bojala Remusove, Petereve, Siriusove i Jamesove reakcije ako budem svrstana u Slytherin, a bit ću.Tek sam našla prijatelje, zar da ih odmah izgubim i to još zbog neke takve gluposti?
Sjela sam na onaj stolčić i nabila šešir na glavu.
"Da, ovo je iznimno težak izbor..."javio se glas u mojoj glavi."Imaš hrabrost Gryffindora, mudrost Ravenclawa, marljivost Hufflepuffa i lukavost Slytherina...Od svih tih vrlina, teško da će se naći neka koja se posebno ističe.Nisi potpuno čistokrvna, ali dobro...Neka bude SLYTHERIN!"
Nisam čistokrvna?NISAM ČISTOKRVNA?Otkad ja to nisam potpuno čistokrvna?!K vragu, zašto čak i ovaj debilni, stari, potrgani klobuk zna o meni više od mene?!
Osjetila sam nečiji pogled na sebi.
Sirius, James, Peter i Remus su me motrili kao da sam ih nečim razočarala.Pogledala sam i ja njih i slegnula ramenima.Odšetala sam do Slytherinskog stola.
Nedugo zatim, sva četvorica su bila svrstana u Gryffindor.
Ustao je ravnatelj,profesor Dippet i održao govor.Nisam ga slušala.Još uvijek sam bila ljuta na cijeli svijet zbog činjenice da nisam čistokrvna.
Jedan drugi profesor, onaj isti koji nas je slagao u redove, me je gledao nekim nadmoćnim pogledom.I on isto zna nešto.Ili sam samo paranoična.Dođe na isto, valjda.
U tišini sam jela svoju večeru.
Pokušala sam uhvatiti Siriusov ili Jamesov pogled ali bezuspješno.Uskoro smo krenuli prema društvenim prostorijama.Prema različitim društvenim prostorijama, različitim putevima, slijedeći različite prefekte...
Sanjala sam divan san.Položila sam sve OČI sa O.Zaposlim se u Ministarstvu Magije kao Auror.Uhvatila sam znate-već-koga...
Otvorim oči.Nešto je kuckalo u moj prozor.Sova!Nosila je neku omotnicu.Odlijepim pečat sa zmijom,lavom,jazavcem i orlom ujedinjenim oko velikog slova H...Dobila sam obavijest o upisu u 1.razred.
Sovici sam istrgnula pismo iz noge i bez da sam ga uopće otvorila počela skakati od sreće po sobi.
"Mama!MAMA!Dobila sam ga!"Sjurim se niz stepenice vičuči i mašući pismom koje je sad već bilo prilično izgužvano.
"Jesi?Super!Dolaze Page i teta Sarah,možda bi ste mogle skupa u Zakutnu ulicu."Kaže mi mama.Baš mi je morala pokvariti jutro.Ja zastenjem.Page je bila moja rodica na 4.godini koja uopće nije zaslužila Ravenclaw, dom u kojem se nalazila.Bila je strašno umišljena.Mrzila sam je,što nitko nije nikad mogao shvatiti.
No da.Preživjet ću valjda jedan dan s njom.
Zazvonilo je zvono na vratima.
"To su oni!Katy presvuci se brzo!"Ja sam još bila u svojoj ljubičastoj pidžami.Odem gore.Odjenem najdraže traperice, najdražu majicu.I ogrlicu, koja mi je bila svojevrsni talisman za sreću.Imala je privjesak u obliku zlatnog srca, s mojim imenom na japanski.
"Heej Katina!"Mrzila sam kad me je Page tako zvala.Zagrli me kao da me želi ugušiti.
"Hajde,idemo!"požurivala nas je moja teta,Pageina mama.Mene Page pokuša uhvatiti za ruku ali sam se izmakla.Ponašala se prema meni kao da sam mala beba.Živciralo me to.
"A daj, Katina, pa zašto si takva."rekla je.
A na mene se dere (i počne plakati) kad je zovem Stranica.
Otišle smo u dnevni boravak, do velikog kamina.Mama je uzela vrećicu sa Letiprahom.
Page je otišla prva, namećući se kao i uvijek. Zatim ja, pa ostali.
Krenuli smo šopingirati po Zakutnoj.
Dobila sam lijepu crnu pelerinu,s dva velika džepa.Zatim mi je teta Sarah kupila lijepog malog crnog sovića.Nazvala sam ga Cony.Kupili smo i knjige.Sada mi je još falio samo štapić.
"Ovaj...mogu li se ići javiti prijateljici?Možda ću se malo zadržati"upita Page nakon što je s druge strane ulice vidjela neku svoju prijateljicu.Kad je dobila odobrenje ja sam odahnula.
Kad smo već bili nadomak Ollivanderova dućana mama me gurne u stranu.
"Što je?"upitam.
"Smrtonoše."Kaže upirući prstom u grupicu čarobnjaka prijetećeg izraza lica.
"Da,pa?Neće nas valjda ubiti nasred ulice."rekla sam pomalo bahato.Žurilo mi se po štapić.
Mama se našla u neprilici.Teta Sarah me je iskosa pogledala.
U Ollivanderov dućan sam ušla s nekim čudnim osjećajem da ja jedina nešto ne znam.
"Dobar dan godpođice Bonewall,gospođice Coconut i gospođice Coconut."malen, star čarobnjak je oslovio moju majku i tetu djevojačkim prezimenom, što mi je postalo blago sumnjivo.
"Jasenovina,dlaka jednoroga,24 centimetra,nesavitljiv.Zgodan za čarobiranje."Okrenuo se prema mojoj mami.Ona samo kratko klimne glavom.Sada Ollivander pogleda tetu Sarah."A vi,vi ste imali jedan od najkraćih štapića koje sam ikad napravio.Hrastovina,također dlaka jednoroga,11 centimetara,vrlo savitljiv.Zgodan za preobrazbu.A vi"odjedamput se okrene prema meni.Meni je bilo čudno što me netko tako službeno oslovljava osim naše kućne vile Momo.
"Vi dođite ovdje, gospođice Bonewall."pozvao me je.Došla sam pred njega i zbunjeno ga pogledala.Što sad?Kako se zapravo bira štapić?
Ispružite ruku kojom čarobirate."Ja ispružim desnu ruku.Ollivander mi uzme mjere.Isprobala sam 2 štapića dok nisam uzela jedan od vrbe,sa feniksovim perom,blago savitljiv.No,moj štapić je imao brata,ali Ollivander mi nije htio reći čiji je...
Potražili smo Page i krenuli kući.Još malo pa idemo u Hogwarts...
